Menično pravo. I

176

уступљења пли фцесије (в. бр. 199... Сваки менични поверилац може по својој вољи права своја преносити на кога хоће п како хоће. То му се мора признати већ и по општим правним принципима који свуда важе (Наш грађ. зак. 5. 5864: „Ко право своје првашње тако преиначи да га другоме уступи, да му је слободно то чинити п за наплату п без наплате.“) Међу тим п ван тога може се десити, да уступљење наступа само собом п независно од воље меничног повериоца, по каквој било неодољивој нужди (наслеђе, продаја принудна п т. д. Оно се, дакле, мора допустити п код меница п са тога нам је потребно упознати се п са овим начином пренашања својине над меницом. Долазећи у опсег општег грађанског права, ово шштање нећемо овде ни претресати опширно, већ само сумарно разгледати Форму п деј ства оваквог преноса.

241. — Форма овог начина преноса може бити разна према приликама. Тако, ако га врши сам менични поверилац по својој вољи, дакле у виду правога уступљења, он ће своју одговарајућу изјаву написати на самој меници, онако као што се то пише и на обичним облигацијама, Алп уступилац ову своју пзјаву може написати и на каквом засебном од менице одвојеном акту. — У случају да неко стиче какву меницу путем наслеђа Форма преноса може бити разна (може бити пшемена у самом тестаменту, ап на меници ; може бити п усмена, ако је и тестаменат усмен ; може се састојати у каквом акту надлежне власти, ако је случај законског наслеђа). — Најзад, може неко стећи меницу путем куповине н. пр. на каквој лицитацији, у коме ће се случају Форма преноса садржавати у продајном протоколу или п на самој меници (код меница, које би извршилац Београдске Берзе продао, дужан је он сам на њу ставити потребан пренос — Чл. 179. тач. 2. Статута Београдске