Menično pravo. I

171

Берзе) ит. д. и т. д. Дакле, Форма оваквога преноса може према приликама бити веома разнолика, а свагда ће се управљати по прописима грађан. поступка (при том потпис уступшоца никад се не може извршити средством сведока).

242. — Дејства оваквога грађанско-правнога преноса, дакле уступљења, јесу по све различна од дејстава правог меничног преноса п равна су дејствима преноса извршеног по 5. 114. тргов. закон. О њему важе прописи нашег грађанског законика (55. 867 до 871), а из њих следује:

1) Уступилац преноси на пријемника сва своја права тако, да обавезе свих дужника по меници остају исте п према право-пријемнику, као год што су биле и према уступиоцу. Овај може на онога пренети само онаква п онолика права, каква и колика је п сам имао; никада друкчија и никада већа. То следује из саме природе облигацијоних односа, по којој је својство поверилаштва увек везано за једну извесну личност. — Из тога, даље, излази,да менични дужник може против својег новог повериоца, дакле против право-пријемника, употребити не само све изговоре или одбране, које би лично према њему имао, већ п оне, које би имао и према самом уступиоцу. Тако н, пр. ако је овоме био отплатио неки део меничне суме, он би и према њему био, па ће и према правопријемнику бити одговоран само још за онај неплаћени остатак. На против то код правог меничног преноса не може бити (сем ако је отплата на самој меници забележена).

2) Дужник по меници, која је овако уступљена, ваља увек да се извести о овој промени повериоца. Јер само ако је то учињено, дужан је он платити том новом повериоцу своме — пријемнику. Иначе пак он може пуноважно платити по свом првобитном повериоцу, т. ј. самом уступиоцу и тиме би се осло-

12