Menično pravo. I

180

245. — Пре свакога говора о ЗВО ствари ваља нам рећи, да се овај пропис односи на 5. 109. тргов. зак. Текст 5. 109. узет је из па тргов. зак., а тако и текст 5. 111. Међу тим, текст 5. 110. је утиснут између њих, а узет је из немачког система, јер у Францеском се бланко пренос не признаје као пренос својине. Према томе под речима „предидући 5“ у 5. 111. ваља разумевати 5. 109., а не 5. 110. тргов. зак. (во последње већ и са тога не, што бп иначе пропише 5. 111. постао савршено илузоран, јер никада не бп се ни могао применити (па баш ни онда, кад бп преносилац свој го потпие ставло на лице менице).

246. — Као што знамо — бр. 204 п след. пун пренос мора садржавати датум, вредност примљену, означење жиратара п потпис жиранта. Ако бп у преносу недостајао који од ових његових потребних саставака, онда се он по 5. 111. тргов. зак. не сматра као пренос својине („уступање менице“ — вели закон), него само као просто туномоћије. Међу тим, очевидно је да би ово важило само за случаје преноса, у којима бп педостајао који од опа прва трп саставка, дакле датум, вредност, жиратар, а никада п за случај, у коме би недостајао пи потпис жирантов. Јер без овога потписа (који п овде може бити својеручан или написан средством сведока) све оно што је написано морало би се узети као проста спрема за пренос, као неостварени план жирирања. То без потписа не би имало никакве правне вредности, пошто се без њега не може ни замислити никаква коначно опредељена изјава воље имаоца менице, па ни воља за давање пупомоћетва. И ово би се тако морало узети баш пи онда, кад би све остало било пиеано руком самог имаоца менице.

Дакле, ако би се на менпцу ставио пепотпун пренос, т. ј. препос у коме би недостајао датум, или