Menično pravo. I

185

онако, као што би се они стављали и на првобитном ормату менице кад би за то места било. Да би се отклонила могућност злоупотреба обично се један део преноса пише на првобитној меници, а други са потписом жиранта продужи на наставку. (ем тога се на другој страни наставка (окренутој лицу саме менице) напише да он припада дотичној меници (н. пр; наставак уз меницу од 26. Маја 1895. на Дин. 1000, три м-ца од издања, издата од Н. Н. на М. М,, по наредби Д. Д. ит. д.).

Кад би се и овај наставак испунио, онда се опет на његов крај по горњим правилима наставља други, на овај трећи ит. д. догод буде требало. Ну није немогуће, да се други наставак не дода првоме, већ се настави на саму меницу у другом крају. По правилу ће се и тада из реда потписа моћи видети и ред којим су преноси ишли ако су ови пуни, Али ни при овима, још мање пак при бланко преносима, није немогуће, да настане збрка п пометња у реду којим су преноси стављани. Са тога је саветно увек наставак настављати оном крају менице или наставка, на коме се заврштује ранији ред преноса.

ДОДАТАК Б. Препие менице (копија).

251. — Наш тргов, законик ништа не говори о употреби преписа ради пренашања менице п ако је то баш најважнија употреба његова.

Напред смо већ видели (бр. 121.) шта је препис менице и у чему се разликује од дупликата. Употреба преписа је разнолика, али је најважнија она у цељи пренашања менице. И у овој цељи се препис радије употребљава него и сам дупликат, пошто је сваком имаоцу менице далеко лакше напра-