Menično pravo. I

199

тако, авалиста може уговорити благодејање реда, пили ако их има више — благодејање поделе, што значи да се он може обвезати као обични јемац по грађанском праву; он може даље јемчити само за један део меничне суме; или само за пријем; само за исплату, а не и пријем и т. д.

264. — Права авалисте. — Ма да се у закону посебице не каже, опет је јасно, да авалиста има право тражити накнаду кад меницу плати. Ово право има он према лицу за које је дао авал и према свима његовим претходницима. Ово је у опште узев положај авалисте. Али се то правило може и мењати било неким посебним уговором о авалу, било пак оним разликама, које се морају чинити у случајима кад авалиста плати као такав, или кад стече меницу путем преноса. () томе вид. бр. 231, 326.

одсек ДЕВЕТИ. О плаћању. 95. 119—133.

269. — Као све остале тако и меничне обавезе могу се извршити (односно попиштити, престати) на више разних начина: исплатом, преновом, застарелошћу, компенсацијом и т. д. Међу тим, наш трговачки законик говори само о двама начинима за поништај меничних обавеза: о исплати и о застарелости. (Товратне менице, о којима говоре 55. 158—160 трг. зак., имају по правилу као циљ наплату регреса бр. 844. По изузетку, ако би се т. ј. акцептирале, могле би представљати тренов старе обавезе по протестованој меници — бр. 349 ап бпе). Па ипак нема сумње, да и за поништај меничних обавеза важе и они остали начини о којима се овде не говори, али