Menično pravo. I

200

који су за такве у праву признати, н. пр. компенсација или пребивање дуга за дуг, конфузија пли стицање дуга и тражбпне у једноме лицу. Само што за њихову примену у меничноме праву важе гдекоја особена правила у погледу појединих меничних лица.

Ми ћемо се нарочито упознати са оним двама начинима о којима и закон говори; овде пак посебно са псплатом менице (о застарелости вид. ор. 886. и след).

А. Исплата уредна пи њена дејства.

ШГ = љ ове мосплате л њен врштилатт, плататт.

266. — Крајњи циљ менице, свих меничних односа и послова, јесте пеплата меничне суме. Меница се зато пздаје п из руке у руку промеће, да се једнога дана, кад јој рок дође, исплати. Го је њен крајњи циљ; то разлог њеноме бићу. И једно п друго она губи онога часа кад се уредно пеплати: тада она престаје даље живети, губи своје биће п нема више никакве“ цељи пред собом — ње нестаје, а једновремено са тим гасе се пи све меничне обавезе, што на љој почиваху. Оно што би п после уредно псплаћене менице могло још преостатп, то је накнада платца — трасата, акцептанта, који пије добио покриће. Али п то није више ствар менице, нити се то тиче меничнога права; то је један особени однос, који закорачује у широку пи пространу област општег облигацијоног права.

26%. — Кад је реч о уредној пеплати менице, опда се ту подразумева пеплата, коју изврши лице непосредно и у првоме реду позвано да меницу плати, дакле акцептант, односно трасат. Ту се не подра-