Menično pravo. I

201

зумева и исплата регресних дужника, дакле оних, који су обавезни меницу платити тек ако је не плати онај, на кога је она и упућена. (ва последња псплата не сматра се као исплата, која се по правилу има очекивати, већ као накнада због неизвршења уредне исплате.

968. — Прописи, о којима ћемо говорити у овоме одсеку, односе се поглавито на ону уредну исплату, којом се ништи сама меница, па по томеп све друге обавезе по њој. Али у тим прописима имаде одредаба, које се односе и на сваку другу псплату, па п на исплату од стране регресних дуж ника. То ће се видети из даљега говора о исплати.

ДИТе

Средство аоплалте.

5. 119.

Меница има се платити или монетом у њој за исплату озпнаменом или монетом, која на месту плаћања законит течај има.

969. — Пропис овога 5. има се применити на пеплату сваке оне менице, у којој не би било ништа друкчије и нарочито уговорено о исплати.

Опште је правило да се исплата врши само новцем. Ми већ знамо (бр. 78.) да меница може гласити само на какву новчану суму, а ни на шта друго. По томе, на исплату позвани менични дужник, ако хоће ову уредно да изврши, мора то учинити само новцем; он не може никада захтевати, да му се, у име исплате менице, прими каква друга вредност (и. пр. ствари, папири од вредности и т. д.). — Разуме се већ по себи, да се менични поверилац и дужник могу међусобно споразумети, да се у име исплате менице даде и прими и каква друга вредност, а не