Menično pravo. I

219

путем особенога спора; али та ствар не спада овде, већ у општи грађански судски поступак.

ДОДАТАК.

255. — У наведеним случајима (бр. 285. а. и 286) она обзнана губитка менице извршена је самим тражењем и добијањем другог егземплара, дакле самом оном процедуром тражења и давања нових потписа (а ако се трасат тим начином не обавести, онда га ваља нарочито известити).

Повраћај, односно поништај изгубљенога егземплара тражи се као и у претходним случајима.

258. — ђе. — Све трошкове око издања, пренашања, евентуалног акцептирања и т. д. ове нове менице мора сносити онај, који је и тражи, пошто је он и узрок томе; он је изгубио меницу, па он треба и да сноси све последице од тога.

Је

Рад о рожу плежћаљња мзгубљеве мезтилте.

289. — Кад дође или и прође рок исплате изгубљеној меници, па њен сопственик хтедне тражити исплату, онда поступање његово ваља разликовати према томе: да ли оп већ има у рукама други који егвемплађр, или га нема. И тако:

И = | Изгубилац има други егземплар.

29). — Било да се овај егземплар има што је првобитно е изгубљеном меницом добивен (бр. 282.), било да је он накнадно добивен (бр. 285—288), сопственик изгубљене менице ради њене наплате мораће