Menično pravo. I

ИЗГУБЉЕНИ ПРИМЕРАК АКЦЕПТИРАН ЈЕ.

256. — Ако је изгубљени егземплар акцептиран и онда ће се други тражити већ описаним путем. И у томе случају дужни су поново дати своје потписе п указати нужно старање ради набавке другог етземплара сви потптеници изгубљеног примерка, сем акцептанта. Овај у овоме случају не само да не мора, него п не сме примити и овај други егземплар, јер би иначе ризиковао да дође до одговорности по обојима (в. бр. 277. в.).

257. — Овде је био један егземплар п он је изгубљен. По томе преноси могли су и бити само па томе изгубљеноме егземплару, те са тога овде ваља правити разлику: да-ли је на изгубљеној меници последњи пренос пун или бланко.

Ако је пун, онда потписницима ништа не смета издати другу меницу ; ако је бланко, опда ће они то моћи п одрећи, јер се иначе ти бланко преноси могу разно попунити, те би преносиоци по сваком примерку бпли особено обавезни.

Закон петина онако у опште каже, да су претходници сопетвеника изгубљене менице дужни дати му другу пи помоћи му п иначе да до ње дође. Али то нити значи, нити треба да значи, да претходници ово пе могу никада одрећи. Мора се, дакле, признати, да опи ово могу и одрећи пи то из више разлога: било што немају јасна доказа да је сопственик изгубљене менице баш онај, који другу тражи; било што изгубљена меница носи бланко пренос, те пе могу ризиковати п поново дати други бланко пренос; било, најзад, што ни сами немају податка о томе како су и на које лице били пренели изгубљени егземплар и т. д. Потпиеници могу, дакле, имати разлога, да не дају другу меницу и онда се опи на то имају нагонити