Menično pravo. I

и каквим другим уредним исправама. Јер би бпла бесмислица у име тога доказа примати књиге, а не примати кореспонденцију или и какву уредну пеправу, која тек мора имати веће веродостојности од једнострано вођених књига трговачких,

в) Ко овим путем тражи пеплату мора положити јемство (бр. 295.) као п у претходном случају и онда ће добити пеплату од акцептанта, трасата, односно регресата. —

Али овде је још допуштено, да се то јемство и не мора дати, већ се може п без њега захтевати, да дужник меничну суму положи код надлежнога суда као депозит. Дакле, ако неко овим путем нарочитога спора докаже право сопетвености на изгубљеној меници, он може п не давати јемство, већ захтевати да дужник меничну суму депонује код суда. Дејство овога види у бр. 295. тач. в.

ДОДАТЦИ:

а. О ЈЕМСТВУ КОД ИСПЛАТЕ ИЗГУБЉЕНЕ МЕНИЦЕ.. 5. 181. Обвевности јемца у 5. 127. и 128. споменутог престају

по истечењу 8 године, ако за ово време не буду у том предмету

ни тражења ни тужбе ирвд судом

294. — О јемству овоме (в. бр. 292 и 298 тач. в.) закон не каже пзречно све што би требало о њему рећи. Али се из одредаба 55. 127, 128 и 131. тргов. зак. могу о њему извести следећа правила :

а) Циљ овога јемства је да послужи као накнада