Menično pravo. I

2 231

меници именованих: 6) трасат, в) адресат у нужди, г) домицилијат, Д) акцептант за част а за свога хонората и претходнике његове и ф) по некад жирант за својег претходника. А хонорант не могу бити: акцептант, издавалац, а и ни један претходник било за част, било у корист кога од својих последника, јер су они овима и иначе менично обавезни (те плаћајући меницу они врте дужност своју, а не стичу никаква права

према хонорату). — Авалисте ових лица стоје у положају њихову. 999, — За разлику од сличног питања код при-

јема (бр. 178. а), овде је важно питање о праву на посредовање у исплати. 'Го питање има два дела, а на име:

а) Ако више лица хоће да буду хоноранти за једног и истог меничног обвезника, онда закон не каже да-ли и које од њих има прече право на посредовање. 'Гај део питања закон, дакле, не регулиште, већ га оставља отвореног. И ту ће, на сваки начин, сам ималац менични имати право избора: он може узети псплату од кога хоће, а може и од свију укупно ако се ови сложе, али не и од свакога посебице.

6) Ако се пак пријаве више лица, па бп свако хтело бити хонорант за другога, а не истог обвезника мепичног, онда закон каже, да се између њих има извршити избор и првенство дати ономе, чијом се пеплатом „највише њих од обвезаности ослобођавају“ — 5. 185. тач. 4. Дакле, кад више хонораната понуде исплату менице за разне меничне обвезнике, онда ималац менице нема право избора, већ је дужан примити исплату од онога хоноранта, који плаћа за најранијег потписника менице. Према овоме најпречи је хонорант за акцептанта, по том за издаваоца, па онда редом за жиранте како су ови следовали.

Закон — 8. 185. то пе — каже: „Ако се онај јави да је плати „на кога је она вучена, па је због „непријема протест изискат, он ће над свима дру-