Menično pravo. I

232

„тима првенство имати.“ Ма да по овоме изгледа, да ће трасат бити првенетвени хонорант чим постојп протест због непсплате, опет то није тако 'увев, Горња одредба има дословне важности само онда, кад је трасат меницу акцептпрао за част издаваоца (у ком случају претходно већ мора постојати протест због непријема — бр. 172 |), па се после јави да хоће и да плати за част издаваоца. А. кад ово није случај, онда ће се то првенство одређивати према већ истакнутом правилу, т. ј. гледаће се ко је хонорат. И тако прече би као хонорант бпло неко лице, које хоће да плати за част трасанта, него ли трасат који би хтео платити за каквог жиранта и т.д. (Посредовању псплате, па баш и од стране трасата, пма места п ако није изискат протест збот непријема. Шрема томе, речи: „па је због непријема протест изискат“ ушле су 5. 105, т бпе не да се противно каже, већ само п једино да се њима обележи трасат, да се, дакле, каже, да све то не може вредити п за акцептанта, т. ј. да овај не може ни бити хонорант).

Разлог овоме давању првенства је у овоме: исплатом хоноранта ослобођавају се сваке обавезе последници хонората и онда је са свим разложно давати првенство ономе, услед чије ће се исплате ослободити највише меничних обвезника.

300. — Хонорат по речима 5. 134. тач. 1. могу бити издавалац п преносиоци. Али је очевидно, да хоноратом може бити код исплате, псто као и код пријема — бр. 174, свако по меници већ обавезно лице, дакле п авалисте горњих лица, па и акцептант (има међу тим мишљења да акцептант не може бити хонорат, али она нису исправна).

301. — Форма означавања исплате за част. По закону — 5. 184. тач. 2. — посредовање при

исплати мора се забележпти или у самоме протесту,