Menično pravo. I

234

спгуран и као такав давати гаранцију, да ће акцептант меницу и платити, за шта они такође јамче. Према томе је са свим основано што 5. 189. тач. 2. имаоцу менице даје право обезбедити исплату менице чим би акцептант постао несигуран. Ова пак несигурност постоји онда, кад акцептант падне у презадужено стање, т. ј. падне под стециште пре рока менице.

Даље о овоме обезбеђењу вид. у бр. 171, 171. ћав. Испоредити и бр. 168 Њаз. до 170.

Б.

Права и дужности имаопа менице у погледу наплате.

808. — Ова права и дужности имаоца менице могу се посматрати у равним Фазама као што су: презентација ради исплате, исплата и непсплата. У свима овим фазама имаде особених правила за права п дужности меничнога повериоца. И тако:

Је

ТТтрезевнтелљихја мезтитље ради зталлале. 5. 131. Притежатељ менице дужан је зажтевати да му се ова цеплати оног дама, кад јој је рок исплати опредељен.

509. — Код грађанско-правних обавеза дужник мора знати ко му је поверилац. Ако се овај промени мора се дужник о томе известити, иначе он може пуноважно платити дуг старом повериоцу (в. бр. 242). (Ја свим сагласно овоме правилу, грађанско право поставило је друго једно, по коме је дужник обавезан исплату дуга сам однети својем повериоцу.

И једно и друго правило гласе обрнуто у меничном праву. Менични дужник не може увек ни внати ко му је поверилац: меница брзо циркулише