Menično pravo. I

244

протест због непсплате; без овога протеста нема регреса. Отуда се п каже у закону, да накнаду може тражити „притежатељ протестиране због непсплате менице.“ Међу тим, у нашем меничном праву учињен је један једини изузетак од тога правила, а на име према трасанту, који није дао покриће. У овоме случају ималац менице може од њега тражити регрес и без протеста (в. бр. 882).

Као други изузетак могао би се сматрати случај уговореног отпуштања протеста, т.ј. кад који у меници стави клаузу без протеста (в. бр. 125). Ну то је изузетак само по форми, јер она клауза замењује протест и важи за сва лица ако потиче од издаваоца; ако потиче од преноспоца, онда важи само за њега и његове последнике.

821. — Регресни обвезници пли дужници то су она менична лица, која су дужна платити меницу ако је не плати лице непосредно за псплату позвано (акцептант, трасат, домицилијат).

У 5. 140. обележавају се та лица у погледу протестиране менице. Она су: издавалац и преносиоци. Међу тим, овај пропис потребује двојаку допуну:

Шрва је та, што су код протестиране менице регресни обвезници сви претжодници меничнога повериоца, као што је ово правило наглашено и самим 5. 140. ап бпе, а особито петакнуто у 55. 141, 143, 145. трг. зак. Ту су, дакле, регресни обвезници не само издавалац и преносиоци, него и њихове авалисте, (па у извесном случају п сами трасат — в. бр. 258, 382. одељ. 1.).

Друга је та, што и код непротестиране менице може бити регресни обвезник издавалац, ако није дао покриће — в. бр. 258, 882. тач. 2).

Што се тиче акцептанта он се не може сматрати као прави регресни обвезник и ако се и од њега може тражити наплата како по протестпраној, тако