Menično pravo. I

948

онда меничном поверпоцу, који уредним путем (бр. 815) докаже изостанак исплате о року остаје право да накнаду тражи од осталих меничних обвезника. Ова накнада састоји се из меничне суме, интереса и трошкова и то се обично зове регрес пли накнада због немсплате. Поверилац менични, који тражи овај регрес, зове се регресант, а менични дужник од кога се он тражи — регресат.

У говору о овоме регресу ваља расматрати три оделите ствари, а на име:

«) Право регреса п лица која су на њ обавезна.

8) Поступак при тражењу регреса.

у) Губитак права на регрес. •

%.

ПРАВО НА РЕГРЕС И РЕГРЕСНИ ОБВЕЗНИЦИ,

5. 140.

Притежатељ протестиране због нвисплате менице може тражити да му је плате посебице или издатвљ, чли који од преноситеља, или скупа издатељ ц сви преноситељи. (Ово исто право припада сваком трвноситељу против издатеља и треноситеља који му тпрелтоде.

819. — Из овога прописа, а не мање и из саме природе ствари, види се, да право на овај регрес има сваки поверилац менични, било да је он ремитент, или жиратар, или најзад да је меницу добио тек пошто је и сам већ платио регрес. Једним општим изразом речено: сваки последник има триво регреса према својем преттоднику.

У овоме смислу ваља узимати у закону употребљену реч „притежатељ“, јер се под њом не подразумева п прости држалац менице, већ само њен еопственик или застушик овога.

520. — Право регреса је у опште везано за

16"