Menično pravo. I

51

У Београду, 25. Јануара 1895. 20д.

2 пере А 22 277 4о 4 22 ову леве

2) 2 1202. гевуји гр о че БИ а оТРрштта = – 1741 948 > 2226 29175 # 8 ЛАРИ = рера та ТОЈ ЛЕ ЉО РЕЧЕ [2 говтовуу.

е7ветор. Оадир = а. а 22277 = уавитр, | из Београда. | 45. — С једне стране ради избегнућа ма ка-

кве неодређености, коју менични односи у опште

никако не трпе, а с друге опет због свих оних повластица, које уживају менични односи, изузетно од општих правила за остале правне одношаје, — и наш законодавац, као и сви други, за важност сваке меничне обавезе тражи, да се она даде у облику и на начин у напред пи тачно прописани. У томе тачном одређивању пи саме спољне Форме сваке меничне обавезе, у оној неразлучној зависности ма које меничне обавезе од облика у којем је она исказана, —- закон налази јамство за ону збиљу, солидност и исправност, коју она мора имати.

Ти исти разлози руководили су законодавца да тачно пропише и услове, који се морају испунити и при издавању менице: руководили су га да тачно пропише облик у којем сеи меница мора издати, ако се хоће да она пред законом вреди као меница. И наш законодавац прописује тачну Форму ове вучене менице у 5. 80. трг. законика, набрајајући све оне саставне делове њене, које она апсолутно мора имати; наводећи шта се све при издавању вучене менице мора у њу унети, ако се жели да она важи. —

Него, поред тих саставних делова Форме вучене менице, које опа мора увек садржавати, имаде још

4"