Menično pravo. I

65

који је издаваоца потписао и још друга два сведока. Дакле, сва ова три сведока морају бити писмени и њихови се потписи не могу стављати средством нових сведока; и

в) ако је све ово учињено на самој меници и, наравно, испод текста меничног; ово потписивање на неком особеном, од менице одвојеном акту не вреди.

Ну данас је већ престала потреба за овом ОДредбом, која ни до сада није била одвећ умесна. Дана је ретка меница на којој се не би налазио својеручни потпис сваког њеног обвезника. И горњу одредбу ваљало би што пре укинути, јер она и није неопходно нужна, а међу тим даје могућности за Фалсификате. Ако би ипак и неппеменом лицу затребало да меницу пздаје, нека то чини пред влашћу, као што то бива и у другим земљама.

48. ћа. — Каже се се обично да меница, ако се хоће да важи, мора садржавати и потпис издаваоца. Међу тим, ово ваља разумети тако, да је довољно за важност такве менице да она садржи само означено “ме (в. бр. 87.) какве било личности и У форми издавачког потписа (т. ј. име и презиме, односно Фирму какву, напшсано испод текста), а не мора садржавати баш прави и истинити потпис лица, које као на Фигурише на њој. Тако н. пр. кад М. да неку меницу и на њој као издаваоца потпшше неко са свим друго лице Н. лажним потписом, онда при том Н. Фигурише као издавалац и ако он то у ствари није и ако меница не садржи његов поттис, већ само постоји гола Форма. Па све то ипак не смета такву меницу сматрати као уредну, јер она по форми садржи потпис издавачки.

У овоме смислу има се разумети законски проште, по коме је за Форму менице потребан подинс издатеља.