Menično pravo. I

68

чају он стоји у односима само са ипздаваоцем — в. бр. 141. тач. 2. а, бр. 142).

Из досадањега се види, да се на ову меницу односе само законске речи: Она се може вући ... .... и ва рачун кога другог; све остало из 5. 82. трг. зак. не тиче се ње. — (ем тога, из горњега се Формулара види, да се речима:........ им ставите исту на рамун Мијамла ћандића из Београда обележава онај за чији се рачун издаје комисијона трата (дакле комптент), која се по томе спољно п распознаје. Међу тим, неким чудним обртом та је Формула код нас усвојена у цељи овначења трасата п налави се на свакој трати п ако је то бесмислица п ако, строго узев, може због ње доћи у тање п сама важност менице (в. бр. 100)

91. — Заступање при издавању трате пли издавање менице „на наредбу“ кога другог.

Овде најпре да скренемо пажњу на употреољени термин за овај појам: издавање менице „на наредоу“ ради могућег разликовања од термина: издавање менице „по наредби“ (бр. 84. пи 5. 80. тач. 8.), који је тамо употребљен за други појам. Међу тим, утврдити какву строгу разлику пзмеђу ова два термина не можемо већ ни са тога, што су оба употребљена за један п писти појам баш и у тач. 5. 5. 80., као што су опет за друкчији појам употреобљена оба у 5. 52. трг. зак. Дакле, изрази по наредби п на наредбу пмају се по закону ематрати као синоними по ако бп, можда, по себи могли обележавати равне појмове (а огдте — рат огде).

Може бити више разлога са којих ће некоме бити потребно, да меницу не издаје лично, већ да то место њега учини његов застутник пли пујномоћник. ЛИ онда би пмали меницу пздату на наредбу кога другог. Таква бп меница изгледала: