Menično pravo. I

гоме се то одмах види. Права комисијона трата изгледала би:

Београд, 26. Јануара 1895. атара 7980. рефруг.

РА а 100. зађену 2. лапситсе 22 са: 27 10.

7“ 7207 Ер тгеР атара И РЕЕ А геђ 22272 26-

гасу 2угввјрг. ере уговта ТОРАСЛЕЉО РТ 2 У 7758 46. СМЕТ-

= 4 ЕРЕ а р7С. РА ожа СРЕ РЕЋ Рт (122002121 (Ог-

2722 27.

сета. Ат бирани Ћ. ган Бојанић,

Београд.

Овде је Двијанић, као комисијонар, прави и једини издавалац менице (вид. и 5. 85. трг. зак.), који не ставља име својега комитента Ландића уз свој потпис, већ га означава у тексту, упућујући трасата Бојанића, да плаћену суму стави па његов рачун, т. ј. да са њоме задужи комитента Кандића, а не издаваоца. Овај пак, из дајући меницу у своје ите (пи ако за туђ рачун), остаје према трећим лицима (преносиоцима и имаоцу менице) одговоран као

издавалац, а комитент нема према истима никакве меничне обавезе. Најзад, међусобни односи издаваоца, акцептанта и комитента овакве менице јесу особене природе (в. бр. 141. тач. 2.): између издаваоца пи комитента постоји однос мандата (тупомоћства); тако по правилу и између комитента пи трасата, који за рачун онога меницу акцептира или плати (изузетак од тога је кад трасат, не извештен о постојању комитента, и не ради за рачун овога, у којем слу-