Menično pravo. I

т0 чевог, али то није тако. Јер, пре свега, законодавцу не може бити овде од важности спољни ред, већ само ствар; а после пз законских примера види се, да се речи 5. 82: но ово се мора ....... овначити не односе на оно: испод потписа издатеља, дакле на ред, већ на оно: за рачун кога другога, дакле на ствар, на однос пуномоћства. Према томе у горњем Формулару могао бп бпти потшс: Ђорђе гПакас за Дилштрија Цумића, или : Ђорђе ћакас као пуномоћник Димитрија Цумића пт.д.

98. — Ну могао би наступити по елучај у коме ће пуномоћник моћи на меници потписати п само пме својега властодавца, без пкаквих додатака, па да шпак овај буде обавезан н. пр: кад бито у пуномоћству било предвиђено, или кад би у њему бпо изложен и сам Формулар менице п т.д. Јер, како се не каже да би и таква меница била забрањена, то нема разлога мислити, да властодавац не бп дпо обавезан кад њетов заступшик пма овлашћење, да у пме његово закључи такву и такву обавезу по кад он садржину тога. овлашћења није прекорачио. — Али пуномоћник не може никако изоставити пме својег властодавца, па само своје потписати, јер бп се тада сматрало да је он сам меницу издао у своје име, па би и одговарао као њен издавалац — 5. 82. по бае. — Најзад, ако би пуномоћник нашшеао само име властодавца и своје, без пкаквог другог означења, онда би се према трећима обојица сматрали као пздаваоци, а између себе равнали би се по основима пуномоћства.

94. — Како ће меницу пздавати прокуриста опрме какве, то ће се увек имати да расправља према дотичном овлашћењу које му је дато. И при томе важиће горња правила о Форми потписа,