Menično pravo. I

КА

95. — Прп потписивању од стране пуномоћника или прокуристе нужно је, да ови сами потпишу своје име, било својеручно ако су писмени, било по 5. 80. тач. 5. (в. бр. 88.) ако су непшемени. А име властодавца или Фпрму његову може написати ко му драго, па се и штамбиљем може ударити. —

96. — Заступање у меничнитм пословима. Овде ће бити најподесније рећи о томе нешто.

Наш трговачки законик говори о овоме заступању само при издавању менице. Међу тим, ван спора је да њему има места п код свих осталих меничних послова — пријема, преноса, авала и т. д. И кад год би наступио такав случај потребно би било држати се већ изложених прописа о потписивању властодаваца, наравно водећи рачуна о разноликости Форме потписа, који се на меници јављају.

МТ.

место тл време илздавња мевигте.

94. — По тач. 6. 5. 80. трг. зак. свака вучена меница мора садржавати и место у коме је и време кад је издана, мора, дакле, садржавати датум издања (под којим закон разуме не само време, него п место). Као код свих писмених исправа, тако и код менице, и још са далеко јачим разлозима, тражи се, да се увек означи место и време издања њеног.

Прво — место — састоји се у овначењу извесног географског места, у коме је — бар по форми — ме-

ница постала, у коме ју је трасант издао. Ово је нужно са тога, што је, као што смо видели (бр. 67.) и као што ћемо још видети (бр. 392.), место где се меница издаје, где се, дакле, ствара менична обавеза, веома важно не само при оцени меничне способности дотичнога лица, него и још више при процени питања о Форми менице и сваке меничне обавезе, која се, по