Menično pravo. I

та

месту сам и исплати ит. д.|. Само у томе случају је неопходно потребно, да место издања буде географски различно од места плаћања менице (И у томе јединоме случају потребна је и по нашем праву она стара разлика места издања од места плаћања). Ну и за то се наводи само један Формалистички разлог, без велике стварне вредности. Вели се на пме: кад тога не би било, кад би место издања п плаћања било једно и псто, онда се не би могло ни разумети за што би издавалац сам себи налагао исплату, дакле употребљавао вучену меницу, а не би употребио суву, којом би пето тако могао површити посао. 103. — Форма овакве менице била би:

| Београд, 90. Јануара 1595. | С БУРИ 7 севера.

2 55 7 1 22272 лесе ет со остао 72007 4107722 369 обу 46—

гара 20 реуевров Брат шелтва (Ооготеобиће сату з а - ~ 2 6 7 - да 00 спетајит сто у ДАДА обрео вв СЕРА ЉОРЕ Фр готов у.

сууз

-2 ДРЖИ РАРА А Суб пете стоиагт, баба ОЖабловић

у Ниш. |

Код оваквих меница трасант и трасат је једно и псто лице; ту трасант вуче меницу на самога себе са чега се она п зове сопствено-вучена меница (или п вучена сопствена меница). И кад је код ње место издања разно од места плаћања, онда јој ништа не смета, да се ематра као вучена меница и ако има три лица по форми, а само два у ствари (в. бр. 74, 85).

Него о означењу трасата код оваквих меница има се рећи још п ово: Трасант може или казати: на мене самога у Нила, као у торњем Формулару, пли било у тексту било испод њега напшеати: Ллаћање