Metoda za rešavanje taktičkih zadataka u granicama sdruženih odreda : sa kartom šire okoline Niša u razmeri 1:75.000

10 У в о д

редити за извршење постављеног задатка — намере дотичнога претпостављенога. Начин као и појединости извршења задатка — намере, нарочито кад се заповест шиље на већу даљину и кад се, до доласка њенога, ситуација може изменити, треба оставити увиђавности потчињенога. У колико је старешина, коме се заповеда, виши, у толико заповест може да буде краћа, остављајући му већу самосталност. Ако претпостављени увиди, да се његова заповест не извршује у духу његове намере, он се ни у колико неће устручавати, да утиче на начин извршења.

Заповешћу треба одређивати само оно, што је по времену и простору тако блиско, да се, у тренутку кад се заповест издаје, може, са довољном сигурношћу, оценити као извршиво, а не у напред и оно, што је по времену и простору далеко, да сетешко може оценити да ће бити извршиво, кад извршењу време буде; то треба оставити за другу заповест, кад буде време за то; јер ништа тако не худи угледу старешина и не убија им поверење код млађих и трупа, као несмишљена заповест, која се не може извршити, или која се, услед промењених околности, мора да мења, а чија промена често причињава велики замор и забуну трупа.

У свакој писменој заповести треба тачно одређивати време и место; време оно, кад је заповест издана, — послана а не оно, кад је она писана. —

Да би задатци били са што разноврснијим ситуацијама и да би њихово постављање јаче привукло пажњу решавалаца на сам начин постављања, ја задатке нисам изводио из једне, постављене главне претпоставке (идеје), као што се то обично ради при ђенералштабним путовањима, него сам махом стварао нове претпоставке на сразмерно малом простору. —