Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

94 О чадо мое; приложи Истина, колико бы ши я могла їоше о ономЪ говордгяи дураку! да ми нїе досадно о н'Ііму выше споминяти, и шебн заглушатп. Доста: само погледай на нѣга садЪ сЪ просветеинога ума очима. О! како ынсе сгадливЪ садЪ покаже одЪ єднога пздрпатогЪ обойка сашивенЪ кукулядЪ! на коему се ове исплетене вндьаху речп: Покрывало притворности своеумїя и огелумі'я. Таки за птмЪ упазимЪ чопорЪ стары и млады жена и девояка. Свана одЪ овы прїгоіаше дарЪ по желанію и по склонїшїю своему. Мало не свака исканіе дарЪ хитрости, да се уме показывати оно, іца нїе. Єдне прїимаху залюбленный и привлекателный погледЪ, само, за гогагаи по томЪ лукаво услажденіе и забаву ругатисе коекомЪ и посмеяватисе. Друге запросе лакоокрєшность єзыка, да могу по цѣлый данЪ говорити, тпца не мыслеЋи. Ове зактеду любопытства задовольство, да могу такисазнати све, то быва одЪ єдногакрая града до другога; и їоше савыше оно, іцо се їоше нїе случило, да могу погадьатн. Оне пакЪ зажеле искусство, ману и порокЪ свакомунаТиц свакой новины іцогодь по своме вкусу придодати и пришишн умети, и тако то кЪ далшему напредованк> упутшпи. На^ьесе медьу мно гима