Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

Ю5 ждено, да су были многїи слазнїи и бєликїи люди, безЪ свакеНауке, самымЪ природнымъ здравымЪ разумомъ просвеідени, и као некими небесными прївїлегїами обдарени, кои су велика исправлЂнїя исполнили, храбра и вЪчне памети достойна дЪла совершилирукомЪ богоукреплЪномЪ и мышцомЪ богоузвышеномЪ Отечество свое одЪ беззаконны и силовиты злочинаца и мучителя ослободили, одЪ тежки напасшій угнЬШенїя и гаженя обранили, избавили и зашитили ; и спасителными своими уредбами и установленіями у џветуЋе и достохвално состояніе довели и поставили, и на непоколебимомъ основанію всеобіце благополучіе Рода своега сазидали, воздвигли и утвердили.) сви овїи, велимЪ, и сви ньима подобнїи, Науке су высокопочитовали, сЪ крайнимъ желаніемъ, попеченіемъ и трошкомЪ у свой РодЪ уводили, подЪ крыло и зашиіценїе своеузымали, всесердечно любили, и, слободно утверждавамЪ ! мало є реЂи, да су їй любили , него су їй їоіце и обожавали. учене люде пакЪ , искренне и нелестне ЛюбшпіелЪ Муса , кадЪ бы їй їоте кЪ тому благоразумне, управЪ поідене, и безЪ притворности ДобродВтелне познали, на перва су їй и верховна достоинства, како гражданина, тано и ідерковна, возводи »