Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

юб #>)°08« водилиі) й одЪ сваковыхЪ су, како всеобіцега добра напредакЪ, шако и похвалны и славны свои дѣла и иеправлѣнїя безсмертіе ожндавали. Коликїи бы древнѣйшій Вытезови безъ Омера И безъ Пїндара, 6езЪ Вїртглїа и ЬезЪ Орацїа, у безконечномъ заборавлѢню и у вѣчной тамы погребени лежали и осшали! Колика бысе сладка и мила имена Отана, Благодѣтеля и Спасителя Рода и Отечества свога сасвимЪ изгубила и изчезнула, да ихЪ нїе она прекрасна Ісшорїе Муса сачувала, прославила , узвысила и медьу небесне звезде поставила! Достопаметна є речь онога безсмертнога Законодавца и Просветителя Россійскога, Петра Перваго и Велихова } кЪ Слноду своему : Изіїираііте Вяагонаравна на Духовенство яйца} дохЪ таковы пучены иматн сіудемо. Само скотско срце, и зверска наравь, може на Науку и на просвеїиеніе разума мрзити, и коеіца не■смысленно и лудо противу найлепінега' БожїегЪ дара медведскомЪ своїомЪ паметью и єзыкомЪ мумлати. БогЪ є мудрость всесовершенна и вѣчна, и колико се выше човекЪ кЪ правой мудрости ириближава, толико се кЪ Богу присвоява^ заіцо подобанЪ себи подобно жели, и природно тражи и люби. Ко е нашао му-