Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

учини добро, да исцѣли и зравлѢ донесе. Медьу травами има и вредовиты и єдовиты; но зато не вели ко , да су шраве непотребне : ове ране и гою жпвотыню нату, коя є нами толико потребна и полезна. Киша другда и ідету нанесе и потопи, али безЪ нп СветЪ обсшати не може. УЇепа пшеница има и куколя, али люди добро одЪ зла чисте. 0вакове примѢре валя себи узымати, о коима найпростїи могу ласно и лепо судтпи. Очи наше, и рукє> И Иоге, и паметь, све намЪ то може на зло служтпи ; али нами ихЪ природа нїе на зло дала. Не мЂшаймо дакле злоупошреблЂте сЪ благоупотреблѢнїемЪ, инеокреКимо ствари на опако. Нека само помыслимо, іда бы быо сданЪ Народъ безЪ никаковы слова, безЪ писанія, и безЪ ниедне книге. Ншца друго, него у мраку, тамы, и у всеконечномЪ варварству. Не бы могао имати никакве извЂстне нити постоянне ни ВѢре, ни Закона, ни Церкве, ни Богопочитанїя, никакве гражданске са основаніемъ уредбе, нити обіцеполезнога установлѢнія. Бьго бы или као у первомЪ детинству и невѣжеству, или, то є їоіць горе, у крайней будалацшны и дивлячеству. И колико бысе БЫШЄ люди плодили и умножавали, толико бы медьу ньиЫа веЪе смуі^еше, вражда, кровопро -