Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

хо8 дїй, ако Ће како прости и неокресани бытн, опеть валя да се надье одЪ природе добры и паметны. їїма и узрока различны, то се не одриче, И первый: Свана новость всегда наоди нека препетствїя, докЪ се уведе. 2 : ІДо и медьу ученыма наодесе, кои су или преко мѢре їнтерессїраты и сребролюбивп, славолюбиви и сластолюбивы, злобны, неправдолюбиви., и различнымъ человеческимЪ слабостемЪ подложни и преданы : пакЪ ово све у ученомЪ човеку несравнѢнно выше другима у очи пада. Одавде се є у поіП,ене Сер6лѢ увела пословица, да, Тдп су хола мудрости , ту су двоя лудостп. Као и она друга: Половсха н лрасадъ валяло с[и да су ламетнгя ; а ньнова су н деца лудьађ него осталы людїїі. Правда, да єданЪ ученЪ и остроуманЪ, кадЪ є по несреЋн злобанЪ и неправеданЪ,. горїй е одЪ простога \ заці,о може хитрїе и лукавїе злоЋу свою на зло употреблявати} и за то по справедливости веЋе осужденіе заслужава. О овому овако валя да судимо. Не пристои мѢшати лепо майсторско дѣло са злоѢомЪ майстора. Искусно нѢгово рукодѣліе нїе причина нѢгове злоЋе: то су две сасвимЪ различне веши, и не имаду ншца медьу собомЪ о6ці;ега. ДобарЪ Лѣкарь може и повредиши и отровати: али нЂгов.о званіе нїе то, него да учини