Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

іі 5 каонеіцо неразсудно и човеку непристойно и недостойно, одрицали и о дмешали. И тако ши намЪ се и ученіи люди, какогодь и неученій, могу инаттітипрепирати. Колико имЪ годъ драго, кадЪ гцо за упорность чине: кадЪ своя понятія и речи пристойно не определяваю: кадЪнеразделяваю и не одличаваю оно, іцо есть, и іцо бы природно и могло и надлежало быти, одЪ онога, гцо по случаю и подЪ некимЪ положеніямъ ибыва, иласно може бытй* На примЂрЪ : іца е бЂло, здравыма се таково, при свешлости, показуе очима: у мраку се не видір а и усредЪподне^, кадЪ се сЪ другоячимЪ помаже мастиломЪ, видитЋесе другоячїе. умный чловекЪ има природно дарЪ и способность разума, мудрости, свободне волЪ и добродѣтели. ОнЪ е створенЪ, да є таковЪ; заіцо здравый му разумЪ то за найболЂ представля и показуе: и нЂгово фузїчєско и наравно благополучіе то одЪ нЪга. изыскуе. Но да е онЪ способанЪ быти таковымЪ, и да є у самой вети таковЪ; то су две различне ствари. ОнЪ, по случаю, и по разнымъ обстоятелствамЪ, може быти и неразуманЪ, и несмысленЪ, и као макїна} и, іцо € їоіць горе, може быти лудЪ, и самопроизвольно зао, и лукавЪ, и лажа , и лупежЪ , и бесанЪ , као пїянЪ На ш