Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

и силовншЪ Яньичарь; и, єднымЪ словомЪ, свака беда и неволя може изЪ нЪга и быти, и быва. ИзЪ озога се види, да онїи, кое су се о томЪ много препирали, мо. гли бы были ласно, да су хотели, и сЪ миромЪ' стааши или седити. Мы пакЪ, кои нисмо немиру ради, за не прнвуЋи себи канву смуганю и метежЪ на вратЪ, можемо обойма на некїй- начинЪ право дати. Овыма, кои неЋе, да є човекЪ макїна, довольно Ће быти оно мало, ш;о смо вышніе рекли. . Заіцо, кадЪ ко са мало речїй свое право може имашп, онЪ не потребуе многоглаголанія. Али оныма, кои свакояко хоЋе и изыскую, да є човекЪ таковЪ, допустити, да право имаду, и то показати, како и на кой начинЪ 5 томе се оЋе выше посла: понеже у замршеной работы валя да човекЪ добро гледа, како Ће на край излЋзти. И перво: Онай, кой доказуе, да е човекЪ макїна , и онЪ самЪ будуЋи човекЪ, зарь валя да по самому себи суди и познае, да су и другій такови. Нека му дакле буде; има право. Нека буде оно, за ш;о себе држи и почитуе. За то се нико неЋе у црно обуЋи, ако себе и кой ученЪ човекЪ за макїну призна и огласи. Али се бое некїй, Да нїе противно ВЂры и Закону држати кога зато, О! не бой-