Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

8 - *Й0о(^* маду, у самой веіди обаче люто се ошибаваю. Ово, іцо Ђу садЪ реѢи, нека остане мєдьу нами. Суперницы или противницы наши не валя да знадусве,- іца мы наумлявамо. Ево сва тайна: Мы Ћемосе сЪ ньима хрвати, као силнїи са слабїимЪ: сЪ почетна пуша му се, кадЪ на десно, кадЪ на лево, сагибати, да му покаже, да є и онЪ якЪ и снажанЪ} заіцо кое бы му поіценВ было, слабїегЪ одЪ себе таки оборитп ? а кадЪ осети, да онай сву силу свою скупля, и да є башЪ цаканЂнЪ неіцо юначки учинити, онда ши у єданЪ ма тако сЪ ньимЪ о землю и тресне и лупи, да нейма часа ни помыслити , на кой Тіе начинЪ пасти и извалитисе. Но само полагано! Нїе свагда онайнайпаметнїн, кой сезна найлепте хвалити. Ко се хвали, често се завали: лепо пословица каже. Не видимо ли мы и сами чесшо ? да некїи, докЪ су у умЂреномЪ станю, ваметни су и разумни, кротки и любкоприступни, поіцени и (гди е потреба) стыдливи, учтиви, прїяшелски, благонаравни, и на свако обіце содружество и зеселЪ и ползу готови и усердни : едиымЪ словомъ, нису нимало макїнама подобни , него прекрасно показую, да словесна душа и здравый разумЪ сЪ ньима управля и злада. А како се обогате и до каква высочества додьу, изгу-