Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

пд бе и забораве ева оиа перва прекрасна свойства;, и као да некаква револуцїа у ныіхЪ улЪзе, изменеее у свачемЪ и сасвимЪ, и у свакояке се макїне преобрате и претворе. Погледаймо сада оно га лихоимца и среброслужителя Арлахсађ іла чини. Колино є у Бога дана, све то, те то. ОнЪ, или ходи, или стой, или сї>ди, и кадЪ жваЋе, и кадЪ гута, и кадЪ леже, и кадЪ устае, све есапи. На сто по 12, толико хїляда и толико стотина, толико чини. То данась, то сутра, и то свакїй данЪ. Да ужива, и да добро чини, колико бы учиниши могао} нека у добрый часЪ: алн є онЪ права макїнаД а ова сирота не зна друго , него то , пакЪ опеть то. КгрЪ ДампсЪ, богаты родителя сынЪ, зна, да два редЪ толико живи, колико може живити, не бы могао потрошити све, то има. Зато онЪ самЪ каже, да онЪ никакве потребе нейма, главу свою турбїрати, нити себе у кое трудне после їнгьерїрати, кадЪ безЪ тога може живити. ОнЪ, громогласно смеюЋисе, себи подобнымъ каже, да нЂму сви ученіи люди, и сви, кои се о граждачскима и о істортескима разговараю сшварма, на книге заудараю} а нЪму тай мгрїсЪ шу- біра мозакЪ. ОнЪ найрадїе иде онде, гди свакояке мурїшу помаде; гди се ш іли, гди се смїе, гди се ни на то позоръ