Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

7Ъ .людїй сазидате и воздвигнутое быле. Овде уцази єдну высоку каменшпу и весма стрмовиту гору, на кое верху, кажу му околнїи обитатели, да еданЪ страшанЪ Цу-У одЪ много година живи, кой нмкога кЪ себи не пуш;а. Царь се возрадуе, и сЪ премногимЪ шрудомЪ и мукомЪ попнесе са свои Дворяны. А како їй онай чудновтпый упази Цу-У, проспе на ньихЪ хїляду псовкїй, хулинія и анаѢема, ідо га ни у таковомЪ сЪ миромЪ не оставляю мѣсту, кое е онЪ одЪ дивїи отео зверова, Моли га Царь сЪ умильнымЪ речма, да с® утишиі и каже му, сЪ коимЪ намѣреніемъ они кЪ нѢму приходе. Ако є Цу - У онай, кой на све люде мрзи и всеобіду имЪ погибель жели, они надЪ ньимЪ другога нека не траже. И за доказати имЪ то у самой везди, рече имЪ, сЪ крвавымЪ очима на ньихЪ гледаюЋи: Вы сте као осталїи- люди 5 зато идите ми испредЪ очїю. Ево видите четыри отроваие стреле! ако само еданЪ коракляй ближе приступите, са овыма Ѣу вамЪ срна пробости. И кадЪ бы могао у вами четворицы савь человѣческій родЪ истребити^ не бысе вы сЪ мѣста помакли. Овїи побѣгну на вратѣ наносЪ: а онай осніане псуюпи, ружеѣи и ужасно проклинюѢи. О ! несреЂнога на Свету човска! рече Царь са сожалѣніемъ уз-