Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

78 Неразумнїи любе себе неразумно Найгорїй злочинацЪ не намЂрава , да самЪ себи учини зло и ідегпу, него некаково добро и корысть ^ алн у средства избранію и начину варасе и погретава. Мала и слаба сруа лакомесе само за настоеЋу и привременну корысть: а лепе душе мотре далеко, теже кЪ вЪчностп, и цние праву корысть по разграничїю и дуговременству н'ВзиномЪ. А да е добры хї паметны людїй мало на Свету, то я не могу кЪ сриу прїішххти. А свакїй добарЪ и паметаиЪ човекЪ, онЪ е у своей окружности правый Џу - V илити ФїлософЪ, ако е по своемЪ участію и простыіі селяштЪ. ТаковыхЪ є премного; а іцо су они кривхт, ідо се не могу показати , развї) у обширности дЪіхствїя ньиовы ? Подобны су травиітамЪ, кое мы сЪ ногами газимо, и коихЪ силу и дѣйствіе употребиши да знамо, чудеса бы сЪ ньхіма творили; каіхо неке старе баке сЪ травиідомЪ найпакостнїи и б'Бдствителиїи прьііцЪ преместе, излече, и єднымЪ словомъ, унхпцоже. ІДа бы были наііславнш на Свету Вытезови, и благодЂтелн'Вишїи рода человеческога Владѣтели, Законодавцы, и Просветишели, да су у малены селы, у горами и у-долинами, каопростїп селяни и пастыри , жнвотЪ свохі провели? и да ихЪ нису, како . Рож-