Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

Ч последнїы путь видїо. Рекао самь моимЪ познатымЪ, да му се на маломъ детинскомЪ лицу доброта впди; и хвала Богу, истину самь рекао. удивесе страннїи гости особливости човека ; зато е познашо, да до седме године мало ко Царску мо= же видити децу. По томЪ, за не упухцатисе дали у подобне вопросе и отвѢте, заіцо онЪ не хотяше себе дати познати, окрене онЪ сгіособно на другу страну разговоръ ^ и почне похвалявати, подЪ добрымЪ управлЂіхїемЪ и законы, благополучіе сеоскога и пастырскога живота. Земля наша, кою мы добро возд’Влавамо, не одриче намЪ плодЪ свой. Л за противный случай мы имамо всегда у житницамЪ напіымЪ двогодишню рану. Многочисленна стада наша провидьаю насЪ сЪ половицомЪ потреба живота. Свака Фамїлїа прода у коемЪ ближнѢмЪ граду еднога вола, или неколико дебелы овнова, и плати цЂле године Царскій данакЪ; кой умЪренЪ, и по имѣнію свакога равноразмЪренЪ будуЋи, нико га и не осеЋа. Радо се човекЪ шрудн, кадЪ зна, да за себе и за свою фямїлїю трудЪ свой подноси. Мужкарцы отправляю польска дЂла а жене преду и ткаю лань, памукЪ и вуну, и гіраве Фамїлхи просто и чисто одЪя.хїе. ВоздухЪ є на селу чисгпЂ, рана проста, но сладка и укрешіінел -