Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

^мм§* 37 тако сладке и прїяпше, да бы ш мы п не едуііи и не пїюЂи цЪлу ноЂь слушали. А їоіце да знашь, сЪ каквомЪ смо ше мы жельомЪ игра жили ! и сЪ коликомЪ смо те радостію нашли! Мене сте вы тражили? рече, као ужаснушЪ, Старый. ОдкудЪ и како ме знаше? Мы тебе не знамо, као и прочій твои благополучнїи сожители: одговори ПесарЪ 5 али є нами довольно, да смо у шеби нашли выше, него іцо смо и желити могли. Попробеседи онЪ їоцге о различнымъ цЂлителнымЪ и чудотворнымъ травамаиводама; о сокровишамЪ, коя Земля у себи сочииява и содержава. Каже, да су Хїнези за све свое благополучіе, перво: Промыслу Божіему, 2: КонфуцїевомЪ мудромЪ Наравоученїю , 3 : благоуредьеннымЪ и праведнымЪ Закономъ, 4: свонмЪдобровосптпаемымЪ ВладѢтелЪмЪ, управителЪмЪ, и СудїямЪ благодарити дужни. Сутра данЪ,'по доволномЪ собесЪдованїю и прїятномЪ обЪду, излюбесе наши путницы сЪ домаЋияомЪ и сЪ нЪговы сыновы } обетаю имЪ се, да Ћеду на скоро то добро о ньима чути^ и подьу, єдни другима , сЪ БогомЪ ! сЪ БогомЪ ! возглашаваюЋи. По не дугомЪ времену, ирїими СтарацЪ одЪ ЏараХЇнезскога писмо-, да се нЂгово село у напредакЪ Царево Село зове} нБговЪ сшарїи сыиЪ да е управитель цЪле те