Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

88 «$00 $3* ше Провїнцїе 5 а нѣга, и три младьа нѢгова сына и жене ньиове, сЪ великомЪ поыпомЪ даде у ПекїнЪ довести. Зачуде е овїи, кадЪ у єдномЪ одЪ она своя четыри госта Чїнга-Уснга, Беликога Хїнезскога Владѣтеля , надьу п познаду: кой имЪ даде у своемЪ. царствуюіцемЪ граду дворозе, богатства, и Царске службе и достоинства. Како се возрадую млогїи старїи Хїнези, кадЪ познаду* у обомЪ СтарозиЪ пречетрдесетогодишнѢга У - Уантова^ отца садашнѢга Цесара, ІТервога Мїнїсшра, коега онай МонархЪ, премЪ да добарЪ и праведанЪ, но лажными клеветами Мі псптровы злохотника и непріятеля наугоенЪ и преваренЪ, одЪ себе одпусши! А рвай сЪ некимЪ остаткомъ имѣнія свога преселисе у ону далеку Провїетдїю, промени име свое, купи оно лепо но празно мѣсто, и поживи оиде, као селянинЪ, медку селяны 5 како смо веѢь чули. Царь га всегда при себи задржи, учини га соучастникомъ сЪ Чау - КонтомЪ Первога Мїнїсшерїалнога достоинства; и сЪ пьиовымЂ мудрымЪ совѣтомъ у пветуЂе состояніе свое доведе Царство. Овай доживи само велинимЪ душамЪ своіістзеыко благополучіе , то есть , своіімЪ злотворомЪ добро за зло воздати и учиниши. Пукѣ дана пресшаки^е, као да заспи. Царь га даде у ЦарскимЪ по-