Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

као ДемохрїтЪ. Сви люди, одЪ вели* кога до налога, и одЪ первога до последнЂта, вршесе и окреЋу наоколо: трче за коекаквымЪ привиденіямъ , и тепусе за своимЪ сЂнкама, или одЪ ньпхЪ боже и тапіесе да ушеку. Тако одномъ о многоразличнымъ живота человЂческога попеченіямъ и метежемЪ размышляваюЂп, легнемЪ у ладЪ єдне гранашолистовите врбе, и крепко заспимЪ. На сну покажемисе одно чудновито еновидЪнїе, кое тако крепко на моимЪ, пр.емЪ да успаватымЪ, чувствамъ дЂйсшвїе учини, како да бы чисто на явы, а не на сну, было. упазимЪ, намЪсто Єзєра, єдно великолЂпно зданіе, сЪ еднымЪ неиЗмЪрюіе окружности зпдомЪ обградьено. Єдне само двери бяху за улЪзтн ту. Множество обоега пола лица усиловахусе, ко пре, тога сподобитисе входа. При двери овога зданія стояше єдиа обаятелне младости и красоте жена, коя свакога изЪ свое златые чате сЪ нечимЪ напоявате, и гвакомЪ по нЪговомЪ желанію некїй дарЪ даваше, и тако га унутра пуціаше. Пе далеко на єдномЪ холми и у єдна средни година, по виду благообразна, и по погледу замышлЂна п разумна, седьаше жена. Ко бы годъ кЪ овой дошао, она бы му сЪ некомЪ лепомгрїсномЪ мастію по-