Mezimacъ G. Dosіөea Obradoviča : Častь Vtora Sobranїя raznыhъ Nravoučitelnыhъ Veщeй vъ polzu i uveselenїe

91 помазала очи, и показала бы му, іца предЪ вышшепоменутыма дверма быва^ коекако быкоупазїо, такибысе на другу окренуо страну. Али кЪ овой редко ко долазаше: а кЪ оной младой и лепой велико навалывашв число. Овый случай возбуди у мени неку сумню и подозренЙ; а при томЪ, и тихе мое и просте ради нарави, кЪ великими каваламЪ и прошискиванямЪ не будуТш особишо нонешенЪ, одсудимЪ за болЂ кЪ памепгнїой, него кЪ лепшой , по’ћи. Мило миє, рече ми, да си се кЪ мени упушїо $ была самь се о теби заб'ринула, да те како Прелесть не одвуче. Я ю запросимЪ , да ми каже и изясни, ріа є шо, іпо видимЪ. Зданія, коя видишь, рёче ми она, то су дворови Суете. Она, іцо ши се чини весма лепа жена (кою Ъешь после видити, каква є), шо є Мечтаніе. Сви, кои изЪ нЂне чаше пїю, напояваюсе сЪ прелестью и са слепотомЪ ума, тако да ншца не виде и не познаю за оно, ін,а есть. Лишени употреблЂнїя здравога разума, тумараю непрестанно и скитаюсе по заплетеннымЪ стазамЪ заблужденія. Ходе кое у іца забленуты, и светомЪ разума непросвепіени, будни усредЪ подне сЪ отвореннымъ очима наодесе и живу бЪдни у мраку. Обаяни и очараии, за богоданный свЪтЪ истиннога распознаваия вецтїй не мареЪи