Mihailo Polit-Desančić o Branku, Zmaju i Lazi Kostiću

5

Занимљива је епизода о томе да се Бранко често љутио на Вука, иако је познато да је Бранко био један од највећих присталица Вукових и његова правописа. »Али, у болести, често се љутио на Вука«, прича Полит у својим успоменама. 4 ) »Баш за време болести Бранкове, Вук је приправљао друго издање свога речника, те је о том другом издању издао опширан оглас. Ја запитам Бранка, какав ће бити тај нови речник, а он ми рече: »Та маните Вука, разгласио као .да he то бити неки Conversations-Lexicon, а оно ће бити мало умножено издање првога речника, са неким примерима и причама«. »Ја сам оне године, када he Бранко умрети прича Полит даље у својим успоменама 5 ) отишао у Париз. Оставио сам ra у кревету, те га нисам видео више жива. Када су, 1883, кости Бранкове пренели на Стражилово, био је то за мене меланхоличан утисак. Мало нас је при тој тужној светковини било, који смо Бранка познавали и с њиме општили. Другови и пријатељи Бранкови давно су умрли. При спроводу у Карловдима 1883, ја сам бацио тужан поглед на сандук који је скривао кости Бранкове. Изишао ми је пред очи лик Бранков: онај лепи, млади човек са финим лицем, са господским погледом. Од свега тога, само кости скрива тај сандук! Бранка више нема! Pulvis et umbra sumus! Али, кад тужно погледах сандук, који окрива кости Бранкове, сетих се онога дивног стиха Бранкова; Ал’ што певах неће пропанутп, након мене хоће останути. Да, оно што човек напише, што створи у животу, то код генијалних људи преживи онај пепео тела људскога, што се са земљом изравна!« У целој трагедији Бранковој, истиче Полит, најжалосније је то што је умро млад, што је умро пре времена, пре него што је створио све оно што је могао створити и што би, зацело, створио да је дуже живео, те да је могао да свој урођени таленат развије и потпуно усаврши. »То је онако класично наш Бранко, са оно мало речи, изразио и за себе и за све у свом народу, када је рекао: много тео, много започео, час умрли њега је помео. Бранко је то баш за своје песме тако дубоко ocehao када је рекао: да те своје песме, своју сирочад, у траљама оставља, иако се за Бранкове песме не може рећи да су у »траљама«. Заиста је највећа жалост закључује Полит кад какав велик песник не може да доврши оно што је мислио довршити«. 6 )

4 ) ПОкојници, књ. I. стр. 40. 5) Покојнњци, књ. I. стр. 41. 6 ) Како сам свој век провео, стр. 5.