Milton i Njegoš : ogledi o našim kulturnim dodirima sa Englezima

ресовање. У 12 веку, захваљујући настојањима толедског архиепископа Рајмонда, појављују се међу првима латински преводи арапских философа: Абуназара, Алгазела, Авицене, поред превода Аристотелове метафизике и његових списа из физике, опет с арапског, који дотле нису били уопште познати у Европи. Тај рад пружа хришћанској мисли новог Аристотела, уз арапске коментаре, и удара темељ новој фази њена развоја. У томе и лежи његов историски значај.

По жељи Петра од Клинија, Херман и Роберт превели су четири арапска дела на латински, која су угледала заједно свет с предговором њихова ментора. Међу тим делима свакако је од највећег значаја латински превод Корана, који је извршен 1143 године као њихово заједничко дело. То је био први латински превод Корана који се уопште појавио. Он је први пут штампан 1543 године у Базлу, с једним предговором оца немачког протестантизма, Мартина Лутера. Уз овај превод Лутер је објавио Робертов превод живота и хронолошку таблицу Мохамедову и два Херманова превода из исте области.

Њихове заслуге за европску мисао и сарадња, међутим, нису код тога стале. Херман је превео Птоломејеву Планисферу и Албуназаров Увод у астрономију, „уз савете Роберта од Ретина, мога изврсног и нераздвојног друга, мога некадашњега сарадника у сваком делу и вештини“. Рукопис овог превода налази се данас у Оксфорду. Према једном Хермановом писму, које је остало сачувано, било је међу њима сарадње и при превођењу једног дела Мохамед бен Мусе, чији нам текст није познат. У архиви чувене бенедиктинске библиотеке у Клинију чува се писмо које је опат Клини-а Петар упутио, 1143 године, другом чувеном католичком теологу и борцу онога доба, светом Бернарду, за-