Milton i Njegoš : ogledi o našim kulturnim dodirima sa Englezima

ца, коју су дубровачки патрицији повећали својим прилозима, подигли су у Дубровнику катедралу која се издвајала правилношћу облика и лепотом украса. Дубровчани су се одужили успомени краља Ричарда једним спомеником који је био подигнут пред самом катедралом. МИ споменик и катедрала били су уништени приликом страховитога земљотреса који је задесио Дубровник 1667 године. Али је спомен на краља Ричарда остао сачуван.

Можда није неумесно на овом месту поменути једну епизоду из овога доба, коју саопштава сер Гарднер Вилкинсон у своме значајном делу о Далмацији и Црној Гори.

1208 године, кад је архиепископ дубровачки, Бернард, био принуђен да због спора са барским епископом, којем је папа Инокентије 1, на тражење Вуканово, дао титулу митрополита, напусти Дубровник, замолио је папу да га премести из Дубровника. Папа се одазива његовој молби и даје му једно писмо за енглеског краља Јована, извештавајући га, да је Бернард наименован за епископа у Карлајлу. Текст папина писма сачуван је у писму које краљ Јован пише архиепископу Јорка, Голферду, јануара 1204, којим га извештава о том наименовању и препоручује његовој пажњи.

Почеци нашег сопственог философирања јесу и почеци првих стварних духовних додира између нас и Енглеза. Ми смо, ако тако можемо рећи, почели одмах на европском плану, захваљујући карактеру католичке цркве, која је омогућила јединство западног света и осигурала услове за несметани духовни саобраћај. Загазили смо одмах у вртлог идеја које карактеришу почетак препорода у Европи. То је доба кад у Риму свет слуша чувенога присталицу Платонове философије, Висариона; кад је у Паризу на Сорбони, под дејством

Милтон и Тегош о