Milton i Njegoš : ogledi o našim kulturnim dodirima sa Englezima

Од почетка шеснаестог века путописи постају све озбиљнији и све исцрпнији извор података. Они су остали главни извор информација о нама све до краја прве четврти деветнаестог века, када. су, с једне стране, интерес за нашу народну поезију, а, с друге, све већи интерес за наше крајеве. због политичких последица борбе коју су хришћани на Балкану водили и промена које је ослободилачка акција хришћана на Балкану изазвала у држању Великих сила према Турској, навели Енглезе да нашем животу посвећују све већу пажњу.

Један од најважнијих енглеских старих путописа, ако не најстарији, био је путопис др. Едварда Брауна, члана Краљевског друштва у Лондону и личног лекара енглеског краља. У његову путопису први пут се спомиње Србија у наслову једнога енглескога дела. Пут који др. Браун описује предузео је 1669 године, придруживши се једном изасланству које је из Беча ишло султану у Ларису. Њега је објавио 1673 године.“)

За нас је његов путопис значајан не само стога што је то прво путовање читавом дужином наше земље од Будима до Ларисе. Он је исто тако значајан по обиљу материјала који садржи. То још није оно што ће нам у деветнаестом веку дати сер. Артур Еванс и Сер Гарднер Вилкинсон; али су то први подаци једног ученог човека о ономе што је могао видети успут.

За нас је др. Браунов путопис важан и књижевно-историски, јер су извесни делови његова путописа угледали света најпре у Раду Краљев-

%) А Впећ ассошт! ог зоте Тгауеј5 !п Нипоапа, Зегуга, Вшеапа, Маседота, Теззају, Ацафпа, Зупа, Сагшла, Саттоја апа Рпш!... Ву Едуага Вгомп, М [. оћ ће СоЈеве о Гопдоп, ЕеПоу/ ог ће Боуа! Зосјеђу, апа Рћузјсјап !п Огфпагу (0 Нј5 Мајезђу. Гопдоп: ргииеа Бу 1. Б. Вепјапип Тооке. 1678.

Милтон и ТБегош 2