Milton i Njegoš : ogledi o našim kulturnim dodirima sa Englezima

ског друштва (РАПозоршса! Тгапзаспоп5 от те Коуа! Зосјеђу). То би било првипут да се нама додељује место у једној периодичној публикацији.

Др. Браун нам даје опширан приказ мостова на Дунаву. Истиче обиље риба у рекама овога дела света, нарочито Тисе. Хвали хлеб. Каже да је хлеб тако добар у свима крајевима под Турском, да му је с' вином био права гозба. Он нас обавештава да је у Фрајштату слушао беседу у цркви на нашем језику и уверава своје земљаке да им Це за путовање од Хамбурга до Цариграда довољно да знају немачки и словенски. О распрострањености словенског језика писали су многи енглески путописци старијега времена. |

О Срему нам даје један занимљив податак. Каже да су куће тамо сазидане под земљом. Из земље вири само један мали део. Али су простране, имају прозоре, добро уређене и са више одељења. Београд описује као „простран, јак, насељен и велики трговачки град, поплочан дрвеном калдрмом у делу где је саобраћај највећи“. Помиње медресу за коју вели да ју је подигао велики везир. За Србију каже да је плодна и пријатна земља, кршних људи, добрих коња, вина и река.

Од Баточине помиње промену у ношњи наших жена. На главама жена среће конђу, украшену новцима. У Прокупљу су отсели у кући једног дубровачког трговца. Ту се упознао с једним католичким свештеником с којим је говорио латински, за који вели „да није обичан језик у овом делу земље“. Каже како је лекар, који је ту живео, имао обичај да свако јутро иде на пијацу да позива к себи све оне којима је била потребна лекарска помоћ. У Прилепу помиње замак Краљевића Марка и вели нам да је Марко некад био чувен. Кад је стигао у Битољ у њему је боравила султанија, која беше тамо дошла да се породи. Због тога су биле заузете у граду све расположиве просторије. По