Milton i Njegoš : ogledi o našim kulturnim dodirima sa Englezima

рано свратио пажњу на себе. Што се тиче Херберта

Спенсера, који је идеју еволуције пренео на сав живот, његово дело о васпитању доживело је више издања. Било је приручна књига генерацијама наших педагога, али не претставља ни изблиза све што бисмо могли рећи о његову утицају на нас. Од философских утицаја прошлога века то је свакако био један од најзначајнијих.

Међу великим енглеским песницима интересовање за Шекспира далеко премаша све остало. Интересовање за Бајрона било је несравњено веће нероли што је значај који му придаје његова земља, захваљујући његову бунту и његовом општем ставу који је био врло драг педесетим годинама нашег деветнаестог века. Тенисона је популарисао Јован Јовановић Змај цигло једним спевом, Енохом Арденом, који је доживео четири издања. Остали песници никад инсу стекли ни приближно њихову популарност узпркос чињеници да је с Шелију писао Свет. Николајевић прилично рано. Интересовање за Блека повећала је тек стогодишњица његове смрти; док је интересовање за Милтона оживело захваљујући новом интересовању за Његошеву Лучу Микрокозма.

О Шекспиру је код нас више писано и више је руку било запослено око превођења његових дела него око ма којег књижевног посла из ма које друге европске књижевности. На нашем језику постоји данас 25 Шекспирових дела, од 35, колико их има, у много превода и издања. Од 1859 године, кад је на нашем језику угледао свет први фрагмент Ромеа и Јулије у преводу Лазе Костића, па све до данашњег дана интересовање за Шекспира расло је, развијало се, ширило, преко позорнице још више него преко књиге, док није добило размере које данас има. Данас су три наша искусна преводиоца у Београду, Загребу и Љубљани запосле-