Milton i Njegoš : ogledi o našim kulturnim dodirima sa Englezima

ни“. превођењем _ Шекспирових дела. Државна штампарија у Београду приступила је издавању једног Шекспира за све. Српска књижевна задруга издала је недавно о Шекспиру једну велику студију (др. Владете Поповића). Спор око Хамлета, у своје време, повукао је за собом скоро сву нашу културну јавност. Бавити се Шекспиром данас је и код нас постао један веома стручан и нужан посао. Гледати једну исту ствар у разним режијама и интерпретацијама постаје духовна потреба коју изазива истинска жеља за разумевањем Шекспирова духа.

Код нас постоји око педесет издања разних Шекспирових дела, поред најновијег издања Државне штампарије, која ће дати преводе др. Свет. Стефановића, највећег нашег трудбеника око Шекспира и енглеске поезије уопште. Од појединих дела највеће интересовање постојало је за Хамлета, од којег имамо равно седам превода. Хамлет је у исти мах био најпривлачнија тема за нашу књижевну критику која је у личности данскога принципа налазила обилате хране. Отело и Ромео и Јулија преведени су по четири пута. Јулије Цезар, Млетачки трговац, Много вике ни око шта, по три пута. Премда је Кориолан преведен свега два пута, превод Хуга Бадалића доживео је четири издања, а др. Свет. Стефановића два. Један од старијих превода из Шекспира је превод|Укроћене горопади од Богдана Поповића, док је један од најисцрпнијих радова о Шекспиру његова студија на тему која ни данас није сасвим без партизана: Шекспир или Бекон.

Шекспиров утисај на нас био је општечо вечански. Он је много више општи духовни него чисто књижевни, морални више него естетски. На савести је још више дејствовао него на имагинацију. Поред Толстоја и Достојевског, то је свакако најдубљи страни утицај ширих размера који смо

Милтон и РЂегош 4