Milton i Njegoš : ogledi o našim kulturnim dodirima sa Englezima

ми доживели. Ако за његову песничку снагу није никад недостајало дивљења, његова морална снага дејствовала је на људе као судбина.

Интересовање за Бајрона можемо сматрати општом словенском слабошћу. Оно што је одбијало његове земљаке то Словени нису ни приметили. Њих је очарала снага песничког талента, богатство језика и један нарочити став незадовољства и револта против утврђенога реда ствари, који они нису разумели као позу већ примили као истину. Највећи словенски песници: Пушкин, Мицкијевић, Љермонтов служили су нашима као учитељи. Јунак нашега доба, Евгеније Оњегин, Пан Тадеуш допринели су још више да бајронизам као духовна појава ухвати маха и да добије свој словенски еквиваленат.

Бајроном смо се ми почели занимати врло рано, пре него ма којим другим песником на штету других енглеских песника не мање снаге и свакако веће силе уверења. Један велики савременик Бајронов и бунтовник, Шели, остао је све то вр=ме непознат. Чак ни студија Свет. Николајевића није утицала да се то интересовање повећа.

Временом су преведена сва Бајронова главна дела: Дон Жуан, Ђаур, Каин, Манфред, Лара, Корсар, Шиљонски, сужањ. Под његовим утицајем стајао је не један наш песник, али ниједан од тих утицаја није био конгенијалан. Нигде се то не види боље него на Бранку Радичевићу, као што је то лепо показао Илија Петровић у својој олсежној студији посвећеној Бајрону. Нити је довео до плоднијих утицаја, какав је био утицај Шекспира на Костићева Максима Црнојевића, енглеске прозе на Вељка Милићевића; енглеске поезије на Светислава Стефановића, који је и објавио једну антологију.