Misli o badnjaku i Božiću : namenjeno Srbima i Srpkinjama pravoslavne vere

— 15 —

„Благо мртвима, а тешко нама који смо живи!“

Закорели грешници, а пријатељи таме, ти подмукли и лажни ловци лов ловљаху по мутној, па никако не хтедоше се осунчати на топлима зрацима: небесне и благодетневековне светиљке! Да им је могуће било, они би су угасили то сунце, и да праведнелуче не допиру до потиштених и сиромашних!

Ма да се благодет божја свима подједнако јавила, ипак силници, не само да своје ; него чак и верних синова божјих очи... труђаху се заклопити!

Божји посланик син — дође на грешну земљу, па хтеде себи наћи стан ... у души и срцу своје браће! Но баш ти силници и лажни учитељи — затворише: двери срдаца у душама својима!

Крај свега тога ипак Божји дом, кућа оца свеможнога, умилно позва све људе без разлике:

„Ходите децо, послушајте мене: Страху Божјем, да Вас научим.“

Све бадава ! Гордост, поквареност, сујета и проклета себичност незасићена ... испречи се, и безбожнички одби долазећи гласиздомабожијег!

Тако је! Неваљалство тих силника пошто по то хтеде: да одврати подјармљене, ал Богу миле синове му... да ови не живе за Оног, који се света ради родио; који је страдао за тај свет и смрћу мученичком, смрт победио!

ж У ~

Гнусна и незасићена себичност. Охола и Богу мрска гордост тих неваљалаца, тих великаша и немилосрдника ... уместо да постаде: