Misli o badnjaku i Božiću : namenjeno Srbima i Srpkinjama pravoslavne vere

— 18 —

Са кула светих хришћанских православних српских храмова (црква), које свето знамење хришћанске свети: крст, — та анђелска слава и победа“ а врашка жалост и пропаст — украшава, и после овог божићњег јутрења и топлих разговора душа с богом, брује весници радости.

Кроз звук звона, тих заменика анђелских гласова, пробија умилни глас сина божја, глас — који позива благоверна чеда своја и на свету летурђију,

а у пресвету славу: рођења Спаситељева!

% » Ж

Од кршна Ловћена и поносна Цетиња! тога гњезда и колевке српских соколова-јунака, преко Мостара и Бела Шекер Сарајева, па до Београда испод поносне Авале, од ових других величина Србинових ...до Маркова Прилипа и Милошева Поцерја, од Шаре планине и мутне реке Марице, па преко тужнога и црнога гробља српскога: Косова поља, па до знаменита Дубровника ...и од ове треће знамените пирамиде негдање славе и величине Србинове, па чак преко дичне и веселе Фрушке Горе, Барањскога Ђунтира-гроба светога Деспота Стевана Шчиљановића, па све до СветеАндреје са седам срлских цркви, тих сведоџаба српске свести, и свију још других тамо амо српских постојбина ..... разбуктеле варнице синоћњега бадњака опомињу драгу Србадију : на дубоко сећање славне и величајне прошлости, кад вера јуначких нам дедова и прадедова, у разноврсним подхватима успешна чуда почини; кади у најсудбоноснијим и најтежим данима — спремише и дочекаху сјај, па отворише часне двери : светлим Божићима, радосним цветима и веселом васкрсу.