Mladi borac

осветљавиху две карбитн-с лампе,што шиштаху као разлућени русани. 'Је ли газдарице,заштс нема гиоаница? Ми се боримо за слободу,бранимо вас од^партизана, а вк кући и тешко вам је да храните ''краљеву вооску 'Али знам ja вас као црвдну пару. Ваш зет је Комуниста, а ви сте партизани.Ви би нам отров дали!-викаше командант. 'Јок,богами синко н с муземо ништа, na немам са чим да одговори сељанка, док де сељак приметно дрхтао. 'А где им је ћерка? Што она не донесе вечеру? Знам да ту тичицу,што плете џемпере за партизане»Она мисли да ми то незнамо.Али да велим. Срби смо,па не би требало сами да се сдтиремо И онако нас Хрвати утреше.Али да ће Бог,отићи ја са модом камом у Загреб'-развеза командант,а при томе \iy очито беше придало дивљење кафсџикино,кода то показиваше сводим разроким очима. ''Богами господине болесна ми де ћерка.па ниде могла 1 ...-поче дрхтавим гласом сељак,али га командант прекиде: ; 'Не говори! И сутра храну за цео дан да ми спремаш. Али пази добро!Нећу да ја дедсм ову тводу смутину! Воља ти дагње,воља ти пет шочића,да ми ис ечеш!И онс?, твода да ми донесе!Хоћу заинат, партиванка да ме служи! Божду ли вам мадку! Ви код мене мислите да упредете! Вуците се! ' Зазвеча празно посуђе,а онда бођажљиво као да ће их неко лупити по глави извукоше се Жена и човек са истим мислима: "Шта ће сутра?" 'Алал ти вера имзш право.Ја сам лично слуиаала овог грбавка,како јавно хвали комунисте '-рече кафеџика ко.манданту,тапшући га по плећима.Он je задовољсн пригрли и одведе у собу док су његози "војници’ једни већ делили 'шлогу 1 уз псовку,а други истресајући балоне урлали; 'Краљу Перо,из Лондона беж'И , Теби војска по шумама лежи. Краљу Перо,све због твоје круне, Теби војска по гаумама труне ' и.т.д, М : .ло постоја па се командант врати. 'Мир аламаниј I-раздра се он,да они сви ућуте. "Спремајте- се за покрет ’-рече он званично. Наста звеКа реденика и кама,пуцање ремника,намештање бомби,извлачење шубара, п е најхр.абри ји ? '-пита командант. * Ja, ja , ja'-разл-, же се њихов одгоБор.Дооро,добро,неће ноћас бити тсжак посао.треба да се закоље Миша, Јове Рашићу брат.јер је Јова отишао у партизане.Он је Млад.незнам да ли ина шеснајест,али ми имамо задатак да утремо партизанско семе!Они су против нас и краља.Е, неће им ни у колевци остати живо!Да се закоље и баци у Мораву.нека иде право код Стаљина! '-високим гласом наређивао je командант. "Ја само дрпнем за перчинс-, искривим му шију као двиске и npoi учем '-рече један. "Ајд,ајд,још сте ви жутокљунци.Заклали људи по неколико и већ се хвале. Јер знате.да сам добио наређење из корпуса,да надхрабрије и најсигурније војнике предложим за унапређење и Карађорзвезду.Пз сада водите рачунц.А видите да се Енглези приближавају. rie бојте се Руса,Енглези ће пре да стигну!Они Енглези што су у "Чичином" штабу рекли су да ће и тенкове да нам спусте,кад дође време.Но, ајде мико,ти Чаруга и ти Кезо.Ти си новајлифа.Де, да видимо какав си јунак. Док закољеш неколико, мало je незгодно.а после... Пази.ако се добро покажеш,бићеш и шеф тројке.А ви остали обиђите стражо,видите да ли je све у реду,па се вратире '-самозадовољно рече командант и уђс у кафеџикину собу. Лавеж паса,вика,псовка,запомагања и болни јауци,пореметише уморни' дремеж села у овој звезданоЈ ђунској ноћ -t "црна тројка' за всрност краљу и отаџбини ' приноси нову жртву, ' ; ; за пет минута да си се обукао,јер имамо наређење да те ноћас спроведемо у Гоч у штаб код "Чиче"наређивао je 'Чаруга ' Миши сувоњавом дс-чку који дигнут из поствље дрхташе као прут." Шта ћете да радите са овим дететом? Зар взм није жао? Јесте ли људи? Имате ли дугоу? Еј, црна мајка шта ћс сада?"— кроз грчевити плач викзше мајка, s онда настави са језивом кукњавом«Мол<sе,npeклињања,плач.. . 'Ја ништа нисам крив..,Шта ћу ja 'Чичи '?—молио је мишз*

-9-